Sjećam se prije mnogo vremena, molila sam za posao mog muža. Tražila sam (u stvari, preklinjala) Boga da pomogne oko nekog sitnog ugovora koji se odvijao, da prođe.
Nije prošao.
Bila sam tako razočarana jer Bog nije odgovorio na moju molitvu pozitivno.
Plakala sam.
Kratko nakon toga, možda samo nekoliko dana, moj muž je došao kući nakon posla i rekao da je primio iznenadan poziv i uspješno sklopio novi ugovor.
I tako se dogodilo, iznova i iznova, stalno 5 godina, ova neočekivana kompanija trebala je stalno usluge koje je moj muž obavljao. Stalno su dolazili za nešto novo.
U stvari, postali su naš glavni izvor izdržavanja. Tako sam bila ponižena. Bog nas je gledao i proviđao za nas, uz prkos pomanjkanja moje vjere i suza.
Da je Bog odgovorio na moju prvu molitvu, za onaj manji posao – da – tada bi bili promašili bolji plan koji je Bog imao za nas i ja to nikad ne bih znala. Sjedila sam u suzama nad onim što sam mislila da je neodgovorena molitva, dok je Bog proviđao za nas deset puta više od te neodgovorene molitve!
Budi oprezna kad tražiš od Boga jer …
Mogla bi baš to dobiti!
U Brojevima 11, Izraelićani se kreću. Trube su se oglasile i tabor i Šator sastanka su spakovani i ova velika masa od više od 1 miliona ljudi počela se kretati prema Obećanoj zemlji.
Izraelićani su se navikli na svoje boravište i ovaj pokret je bio izazov za njih. Mislim da se svi možemo pronaći u ovome – promjena je svakom emotivno teška. Ali, oni su napravili ogromnu grešku usred njihove promjene.
Brojevi 11: 1 nam kažu:
“I stade puk zlobno mrmljati na uši Gospodu, pa kad Gospod to ču gnjev njegov usplamtje , tad među njima buknu oganj Gospodnji te proždre one što bijahu skraja tabora.”
Puk je zlobno mrmljao.
Puk koji je Bog zaštitio dok je razdvajao Crveno more. Puk koji je Bog prebrojio. Puk kojemu je bio dan Šator sastanka da Bog boravi među njima. Puk koji je bio vođen Bogom – danju i noću oblakom i stubom vatre. Puk koji je imao manu s neba, koja je dnevno padala na njih.
Da – ovaj puk – zlobno je mrmljao.
I Bog se naljutio.
Mrmljanje nije prihvatljivo u Božjim očima i za Izraelce je bilo uništavajuće kad je Bog poslao vatru i spržio krajnje djelove njihova tabora!
Ali, oni nisu naučili svoju lekciju … i tako u Brojevima 11:4 oni plaču,
“Tko će nas nahraniti mesom?“
Vidiš, imali su kruh s neba, ali htjeli su više. Nisu bili zadovoljni s onim što im je Bog providio i nisu se bojali da prigovaraju zbog toga … a trebali su se bojati!
Stih 10 nam daje Božji odgovor na njihovu želju za mesom:
“tad gnjev Gospodnji žestoko planu.”
I onda je Gospod odgovorio u brojevima 11:18-20:
18 ‘Posvetite se za sutra i jest ćete mesa jer ste plakali na uši Gospodu, govoreći “Tko će nas nahraniti mesom? Ta u Egiptu nam je dobro bilo.” Dakle, Gospod će vam dati mesa da jedete. 19 Jest ćete ga ne jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana, 20 nego mjesec dana, dok vam ne izbije na nosnice i ne postane ogavno, jer ste prezreli Gospoda, koji je među vama i plakali pred njim , govoreći, “Zašto smo uopće odlazili iz Egipta?”’
O, draga! Izraelci su to učinili! Prigovarali su opet i ovaj put Bog je rekao – dat ću vam to što tražite …
Budi oprezna što tražiš od Boga jer …
Možda baš to i dobiješ!
Ovo NIJE bio blagoslov!
Rekao im je da će im dati to što traže. O, da – dao im je toliko puno da im je bilo zlo od toga!
I to je ono što se dogodilo. U Brojevima 11:31-34 vidimo da je Bog poslao jak vjetar koji je donio prepelice u njihov tabor i puk se ustao cijeli dan i noć i skupljao ih i u stihu 33 nam kaže:
“dok im je meso još bilo među zubima, još ga nisu prožvakali, kadli planu na puk gnjev Gospodnji i Gospod udari puk pomorom veoma strašnim. A onome mjestu nadjenu ime Kibroth-hattaavah, jer su ondje sahranili ljude koji se bijahu polakomili. “
Možeš li to zamisliti?
Puk je prigovarao i preklinjao za meso i odjednom Bog im odgovara na molitve … možeš li zamisliti njihovo uzbuđenje?
Vjerovatno su trkali uokolo mahnito skupljajući prepelice i gostili se njima. I tada -BAM! Strašan pomor ih je pogodio i oni koji su se polakomili za mesom – umrli su!
Brojevi 11:35 nam kažu da su nazvali to mjesto “Kibroth Hattaavah” – što znači grobovi lakomaca.
I, tako, ja se pitam, čezneš li ti za nečim danas?
Ima li nešto za što preklinješ Boga … a da možda nije u volji Božjoj?
Budi oprezna kad tražiš od Boga.
Bezbožne čežnje vode u smrt. Kad sljedimo naše tjelesne apetite, oni će nas zavesti. Oni će preuzeti naše razmišljanje, naše strasti i upravljati našim životima i najgore što se može dogoditi je da nam Bog DADE ono što tražimo … dade nam naše žudnje!
Naše žudnje će postati naš duhovni grob ako ne vladamo njima.
Štogod da te danas vodi u stranu – ubij to!
Prije nego slijediš svoje žudnje – slijedi Gospoda. Traži prvo Boga i moli da Njegova volja bude ispunjena u tvom životu.
Dajmo hvalu Gospodu jer On je dobar – Njegova ljubav traje zauvijek. (Psalam 136:1)
Hodaj s Kraljem,
Courtney
**UKLJUČI SE**
Jesi li ikad tražila od Boga nešto i nakon što si dobila – poželila da nisi nikad to tražila?
Ima li nešto što tražiš sada od Boga a trebala bi pustiti i umjesto toga biti zadovoljna u tom području svog života? Otpusti to danas u molitvi zahvalnosti Bogu.
Što si još naučila ovaj tjedan, u svom vremenu s Bogom?
